HR - Ljudski Resursi - Srbija

Tri uslova za rast zaposlenosti

Ništa nije lako u periodu ekonomskog oporavka zemlje. Srbija će se, baš kao i ceo svet, sada suočiti sa izazovom kako da poveća broj zaposlenih.

Postoje tri preduslova da bi se broj nezaposlenih smanjio, ističe u razgovoru za „Politiku” Varel Frimen, potpredsednik Evropske banke za obnovu i razvoj koji je početkom ove nedelje boravio u Beogradu.

– Prvi i najvažniji uslov je – ulaganje u infrastrukturu. Ako zemlja ima dobre puteve i železničke i telekomunikacione veze, poslovna zajednica lakše posluje, bolje komunicira, lakše se povezuje sa regionom, jednostavnije izvozi i uvozi robu. Drugi uslov je smanjenje birokratije. Država mora da bude prijateljski nastrojena prema poslovnom svetu, a to će najbolje pokazati ako im omogući da što jednostavnije posluju. Treći uslov je povećanje domaće štednje i domaćih izvora za investiranje, jer će priliva kapitala iz inostranstva biti manje nego ranijih godina. Biće manje i povoljnih kredita, koji zbog kursnih razlika na kraju i ne ispadnu baš tako povoljni – objašnjava naš sagovornik kako treba da izgleda okvir, koji naša vlada treba da postavi kako bi se broj nezaposlenih smanjio.

Prodaju državnog dela Telekoma i nameru Vlade Srbije da taj novac iskoristi za infrastrukturu Varel Frimen vidi kao neophodnu i vrlo važnu odluku.

– Time ćete dodatno povećati konkurentnost zemlje i moći bolje da iskoristite to što se nalazite u centru regiona. Čuo sam ovih dana da poljoprivredni proizvođači, na primer, imaju problem da zbog transporta robe, koji zbog loših puteva ponekad dugo traje, izvezu svežu robu. Bolji putevi će im pomoći da povećaju izvoz u zapadnu Evropu – uveren je Frimen.

On smatra da će razvoj infrastrukture pomoći Srbiji da se okrene novom modelu rasta, jer se stari istrošio. I naš sagovornik se baš kao i većina stručnjaka iz međunarodnih finansijskih institucija, slaže sa ocenom da Srbija svoj rast više ne može da zasniva na potrošačkom, već proinvesticionom modelu.

– Razvoj mora da se zasniva na investicijama. Priliva kapitala iz inostranstva će biti manje, pa će zemlja morati da se okrene domaćim sredstvima. Zato je važno da se nivo domaće štednje uveća, ali i da se napravi dobar poslovni ambijent koji će velikim domaćim kompanijama omogućiti da reinvestiraju novac – kaže Frimen.

EBRD će ove godine u Srbiju uložiti 400 do 450 miliona evra kako bi pomogla oporavak zemlje.

– Projekti energetske efikasnosti za nas su prioritet. Takođe, važna je i podrška malim i srednjim preduzećima, ali i nekim infrastrukturnim projektima koji će stvoriti više mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta – objašnjava naš sagovornik.

On ne misli da je EBRD imao problem sa srpskom vladom kada je reč o rekonstrukciji mosta Gazela.

– Nismo imali nikakve prepreke, već odličnu saradnju. Srpske vlasti su odradile odličan posao i preseljavanjem Roma pokazale da su socijalno odgovorne. Naravno, ima još toga da se uradi, posao nije gotov, ali su gradonačelnik Beograda i ministri infrastrukture i rada zajedno odradili odličan posao.